Nova zbirka Dane Ćirić bogata je riznica proživljenog i u poetske slike pretočenog života. Netipičnim, samosvojnim stilom (suviše modernim da bi se smatrao generacijskim manirom, a opet suviše originalnim i oslonjenim na pesničko iskustvo da bi se priklanjao modi) autorka osvaja neposrednošću izraza i dubinom značenjskog korpusa, dvema neophodnim no nažalost često nepomirljivim vrlinama dobre književnosti. Jedinstvenost njenog književnog postupka potrebuje ne samo širi krug poetske čitalačke publike već i stručnu, kritičku ekspertizu. Knjiga „Odgovor suviše jasan“ objavljena je u Beogradu 2023. godine kao autorsko izdanje.
PTICE
U sumrak na gradskom krovu
Ugnezdile se čuvarke grada.
Prilaze mom bolu, i ljubomorne
U stomak udaraju.
Presečeno deblo
Telo i meso za razdiranje
Mesto za kljucanje i prepadanje
Na putu im stojim.
Kakvi su ovo egzemplari
S kandžama nelečene nade
Kakvo crnilo horsko
Leteće, kljunasto stado.
Kamuflirana u pasiv
Zamahnem, razbijam vazduh
Da se odvali graktaj iz pluća
Da im zavrnem perjane šije.
Za povređivanje uzajamno
O ishodu se na krovovima grada
Dogovorno ćuti.
KRUŠEDOL
Odavno
Ovuda nije prolazio niko
Ko me se tiče dovoljno i jako.
Trava je prekrila usek i put.
Koliko snegova treba
Koliko cvetova, plodova letnjih
Da vreme proguta izgled, oblik i ravnotežu.
I mene sa tim.
Dok sam te ispraćala
Na ovoj skliskoj nizbrdici
Trojenožica sam bila.
Sad mi je brdo nesvestica
Magla na izletu ponavljanja
Iz koga izranjaš i obnavljaš se dvojno.
Ni krivu sablju ni nožić poznat
Vrat mi odbiti neće.
Popodne da me ulicom povedeš
Svetiljka da mi u podzemlju budeš.
SA GODINAMA
Sa godinama
Počeše iz mene da govore šume
Bukove šume što su nadvladale
Stare hrastove i retke borove.
Pustih mahovinu da mi prekrije srce
I bilje čija lekovita svojstva
Otkrila sam kasno
Uprkos očevom trudu da me podučava
Jer u tim godinama
Nisu me zanimale nadohvat stvari
Ništa sem dalekog sveta.
Sa godinama
Vratiše se magle i isparenja iz luke
Obrasle travom
I plavi leptiri u lebdenju
Dodirnuše me krila plašljive kreje
I slepe sove
Što se na orahu u kip pretvorila
Od straha nikad ne videh joj lice.
Sve je odležalo u meni
Kao u vodnjici kad odleži voće
Kao u pušnici kad potamni plod
Vreme je da se opet proba.
BIBLIOTEKA
Prolazim kraj gostoljubivih vrata
Moj uređeni grad me čeka
Moj svejutarnji, nerazoreni Lisabon.
Baroknom ulicom
Deset koraka ovamo i tamo
I brdom čarobnim ispod svoda
Do lirskog lavirinta dođem.
Ovde gde niko ne mora da kuca
Dozvolu da čeka, da okleva
Kao kad letnje od zimskih cipela delim
Tanjire na duboke i plitke dvojim
I od zelenog odvajam graška
Bisere, pinpongice, perle
Ili kroz ljusku otvaram jaje
Između prstiju da prođe
Tu pravim prolaz, razgrćem vazduh
Za teške brodove, romane-tegljače
Za paradokse i teror literarni
Između južnog i severnog zida
Kao u školicama
Dok me u magacinu neistrošen čeka
Moj svejutarnji nerazoreni Lisabon.
PROLAZI VREME
Hoću pečat na datum
Da ne bude greške
Jer juče nije danas
Juče sam mogla
Kroz uske proseke i lavirinte
Između algebarskih brojki
Duž pravopisnih linija i normi
Mogla sam
Preko kockastih polja na trotoaru
Sa nogama u raskoraku
Kao na šahovskoj tabli
Ili uz žene u tramvaju
Što jurišaju na suparnice
S visoko dignutim štapovima
Ili
Za divljim guskama
Ispod oblaka sivih
Daleko na Mlečnom putu
Juče sam mogla
A danas
Promenile su se stvari
Ni do čega mi nije
Zato
Hoću pečat na datum
Da ne bude greške.
Prolazi vreme.
ŠUME
Uskoro
Preselićemo se u šume
Gde ćemo živeti kao ljudi.
Milosrdan je način
Na koji primaju životinje
U duplje i topla legla
Pod suvo lišće.
Ispumpaćemo
Tugu iz srca
Strahove prosuti u mrak.
NISAM LETELA U BALONU
Mnoga iskustva nemam
Ni mnoga ružna ni mnoga lepa
Nisam skakala sa padobranom
I nisam ronila s kitovima
Nisam letela u balonu
Tek što sam sela na bicikl
Strovalila sam se u blato
I danas rabim posledice
Teško je koračati po zemlji.
Nisam plivala uz vodu
Ni u zid lupala glavom
Ako se izuzmu metafore.
Nije mi išlo s dijetalnom hranom
Te tako postadoh petospratna lađa
Što plovi bez koordinata.
Kad se pojavilo kopno
Svi su me muškarci napustili
Otišli poznatim putem
Pod svoje štitove i šlemove
Svaki na svoje drvo
Nade u povratak nema
A treba obići kontinente.
(U objavi su korišćene slike Kaspara Dejvida Fridriha).
