Poezija Jelene Radovanović baštini ono najbolje od srpske poezije druge polovine XX veka, upijajući u sebe novine najsavremenijih stremljenja u poeziji, oslobađajući se na taj način okoštalih obrazaca i nalazeći direktan put ka čitaocima različitih generacija. Izbegavši zamku preterane narativnosti i ogoljenosti koja može da šteti poetskom doživljaju u celini, ova poezija je na momente i dijalog sa novim dobom.
Pesnikinja (posredstvom lirskog subjekta) propituje svoje mesto ne samo u prostorima tog novog doba (promene koje se prebrzo odvijaju razlog su za opravdanost takvog propitivanja), već i u konkretnim odnosima (sa Drugim, sa sredinom, sa suštinom). Iako su to nezaobilazne teme pesništva i pisane reči uopšte, atraktivnost i umetnička snaga jedne pisane tvorevine ogleda se u njenoj svežini i pobudljivosti, njenoj snazi da dotakne čitaoca i razbudi ga, rastrese ga iz stanja letargije u koje će zapasti uljuljkan poplavom loše, neinventivne poezije kojom se poslednjih godina zatrpava širok književni prostor (sve širi, jer ga pojava društvenih mreža razvlači do nemogućih granica).
Zbirka „Strano telo“ u izdanju Trećeg Trga, nagrađena prestižnom nagradom „Vasko Popa“, obiluje sugestivnim slikama velike umetničke snage, i svedoči o tome da na „barikadama“, tamo gde se vrhunska književnost sudara sa negativnim pojavama na sceni, još uvek stvaraju (tiho, nenametljivo, služeći kulturi iz senke, radeći više na tuđim tekstovima nego na sopstvenim) autori dostojni čitalačke pažnje.
ARABESKA
Pogledaj, nismo sami.
U zabačenoj provinciji vasione
slepa sila nad nama bdi
i čudima vrvi svet:
smokve kaplju sa grana
u školjci romori živo more
u jajetu se skućio život
razbokorili su se karneri talasa
curi crni med sa borova
veliki nar na pučini
tone u metežu plamena
i noć već blista kao mokre dagnje.
Nismo sami.
To neko nagnut nad provalijom sveta
vrti kroz svemir
vreteno zemlje
***
Sad tamo opet bukti nar, pukle su smokve
citrus sunca tone u crno ogledalo
i prosut je bakar nad čempresima.
Iste su hridi i strašna raskoš mora
u istom avgustu sam doživotno
živa zakopana
u stub soli pretvorena
samo je breskvin baršun tvoje kože
sad pepeo
i izdaleka se ka meni valja
mrtva pučina.
TO DOLAZI
u ponoć kad pokorica pukne
iz podrumskih skladišta
kulja iz bunjišta tame
lomi zglobove ulica
crna ga plima valja
nosi škrgut iz podzemlja
nadire ispod podova
iz mulja u potpalublju
iz prastare pomrčine
kroz membranu sveta
dolazi golemo
za ova rebra
za korset ove sobe
za tesni kosmos
preveliko
NEMA ME
Kod kuće su me čekali.
Kad sam stigla
tamo me nije bilo.
Otrčala sam niz ulicu
pitala sam kod prijatelja –
niko od njih me nije video.
Otrčala sam na posao
ni tamo se nisam našla.
Došla sam bez daha kod tebe
ali tu me odavno nema.
Trčala sam kroz grad
kroz raku koja zveči
i nigde me nema nema
DODOLA
Dođi
izgoreše nam grobovi
jauču kosti na brdu
zalij nas ne daj nas
nećemo u prah
ni u pepeo ne
vode nam daj
žedna nas zemlja žvaće
Dođi
reže žute vučje oči
iz šipražja noću
osušena me šuma oterala
neću tvoje meso
neću tvoju krv
vode hoću
Dođi
cvili gladna kuća
krov mi se kruni
kreveti su puni
suvih paukova
i mrtvim zmijama podovi zasejani
bez titraja bez trepeta
kroz slomljena okna
žar jare mi temelj glođe
Dođi
šapuće nemoćna zemlja
napuklo je dvorište
bore mi brazdaju polja
suncu sam robinja
sve mi je seme zaludu
i svaki klas suv niče
Dolazim
da tabanam cele noći
po pustoj avliji
da se venčam sa mesecom
da igram gola crno kolo
da prsne crep
da popuca duvar
u noć ruke
kao suve rašlje da dignem
koprivom da se šibam
krik oblak da pocepa
da se nebo sažali
da evo
pljušti jutros
u mrtvoj bašti
Jelena Radovanović rođena je 1972. godine u Boru. Diplomirala na Odseku za anglistiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Živi i radi u Nemačkoj od 2002. godine i bavi se predavanjem engleskog i nemačkog jezika i književnim prevođenjem sa nemačkog. Do sada je objavila pet knjiga poezije: Povremeni prekidi sa zujanjem (2000), Sitne iznutrice (2002), Džibra (2006), Otvoreni prelomi (2012) i Strano telo (2024). Dobitnica je Disove nagrade 1999. godine za prvu knjigu pesama, Brankove nagrade Društva književnika Vojvodine 2001. godine, Nagrade za knjigu godine Narodne biblioteke u Boru 2003. godine i dve prve nagrade Univerziteta u Braunšvajgu, Nemačka, za poeziju pisanu na engleskom jeziku.
