Katarina Pantović nije nepoznato ime na srpskoj književnoj sceni. Nakon što je njena prva zbirka pesama objavljena kao nagrađena na konkursu Matice srpske 2019. godine, zbirka “Ritual pred spavanje” takođe skreće pažnju kritike i publike, a ovenčana je i nominacijama za važne književne nagrade za poeziju. U iščekivanju treće zbirke poezije, predstavljamo izbor pesama iz zbirke “Ritual pred spavanje”.

Katarina Pantović, poezija iz zbirke “Ritual pred spavanje”, Klub Prejaka Reč

KAO KLJUČ U BRAVU

preko noći porasla sam kao divlje cveće,
grč u meni pucketa kao kesa sa duvanom.
vreme je kada kreću kupine i kada ljudi
u ulici bez bandera izviru iz mraka
kao telo koje se iz dubine uznosi
na površinu vode.
na moju sobu već ste se navikli
i ne ulazite da proučavate njene predmete
kad sam odsutna:
neprimetno ste stekli poverenje,
ili jednostavno izgubili zanimanje.
doduše, još ne znate za moju posebnu
efikasnost u uklanjanju svakog traga sreće:
u taj zadatak ulazim sigurno
kao ključ u bravu

PESMA NA DAN

Pišem po jednu pesmu za svaki dan
Da ne zaboravim da pišem
Kontinuitet i prisila
Jedini su lek koji mi pomaže

Iz štosa ispadnem lako
kao iz ravnoteže na olimpijskoj gredi
A vraćam se teško
kao vojnik u spaljeno selo

U mojim pesmama naše rasprave mogu biti
Budni kaluđeri
Poginuli pekari o kojima čitamo
U hronici provincijskih novina

Znaćeš da su pesme stvarne
Jer će se iz njih širiti
Miris vrućeg hleba

NA ZAPADU SVE MIRIŠE NA SVEŽE OKREČENO

                                                                Nemačkoj, Austriji

univerzitetske učionice
kancelarije za međunarodnu saradnju
metroi, železnički klozeti
vazduh kad se nagnem preko uskog francuskog
balkona da zaverenički zapalim cigaretu
sve je zaraženo neizbežnim lažnim prolećem
ljudima je koža svetla
čista i rumena baš koliko treba, da odaje
utisak zdravlja ali i
potpune nehajnosti za pojavno
glava im taman može stati
u moju matericu.
od gledanja u nebo, sveže okrečenu tavanicu
redovno dobijam vrtoglavice.
na ovom nebu ne nalazi se nikakav
neprozirni bog:
nestao je kao kuća u požaru
ali kad ga zamišljam, uvek je u
zelenom mundiru.
čak i kad se aromatični, vlažni mrak
spusti na grad poput teške, opore ženske kose

i dalje miriše na sveže okrečeno
i dalje tonem u taj živi kreč

Katarina Pantović, poezija iz zbirke “Ritual pred spavanje”, Klub Prejaka Reč

NEOČEKIVANA ELEGIJA

Od jutros mi ništa ne ide od ruke:
čak me je i mačka ogrebala po kapku,
pa sam joj iskopala
mali grob u dvorištu iza zgrade,
i vratila nepoznatu pošiljku
nepoznatom pošiljaocu.

Ne znam zašto me rastužuje
ova zelena trava, plastična dečija ljuljaška
i žardinjere pune mirisnog cveća,
ovo odsečno vezivanje pertli
poput čvora na pupčanoj vrpci.

Nikad nisam otišla tamo gde sam htela,
monaški sam odlagala svako zadovoljstvo
zadovoljna što ga odlažem,
kao da ne postoji mogućnost da nestanem.

Ulica je oivičena niskim drvoredima,
liči na tunel i ne želim njome da idem,
već silazim na kolovoz među automobile
kao da ne postoji mogućnost da nestanem
i pravim se da se ne bojim pogibije,
već da o njoj čitavog života maštam.

Žudim da uđem u mrak od katrana
i krećem se sigurno, pravolinijski,
navođena jasnim znakovima i znacima
kao da ne postoji mogućnost da nestanem
poput novčića u fontani
ili moljca udavljenog
u vrelom vosku

ONO ŠTO NEĆU PODELITI NI SA KIM

Grebe me iznutra
kao razmrskana orahova ljuska
A čini se beznačajnim
Poput slučajnog dodira ruku u prolazu

Umesto da pričam, radujem se sporom rastu bilja
Uživam u nenaklonosti sudbine
Bez mere hvalim svoje istančano čitalačko čulo
Telefon zvoni negde u prazno

To prećutano
Ostaje u okvirima mog tela
Bešumno kao promena vremenske zone
Konačno kao slučajno predoziranje
Mirno kao anestezirana životinja

Katarina Pantović, poezija iz zbirke “Ritual pred spavanje”, Klub Prejaka Reč

Katarina Pantović rođena je 1994. godine u Beogradu. Osnovne i master akademske studije završila je na Odseku za komparativnu književnost sa teorijom književnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde je trenutno na doktorskim studijama. Zaposlena je u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu u zvanju istraživač saradnik.

Piše i objavljuje književnu kritiku, esejistiku, naučne radove i poeziju u relevantnoj periodici, naučnim zbornicima i na internet portalima. Za naučne radove dobila je Disovu nagradu za najbolji esej (2012) i Brankovu nagradu Matice srpske (2016). Njen naučno-istraživački rad usmeren je na proučavanje savremene srpske književnosti (poezije) i poetiku Franca Kafke. U maju iz štampe izlazi njena prva naučna monografija Aktuelna čitanja Kafkinog dela (Službeni glasnik, Beograd).

Objavila je pesničku zbirku Unutrašnje nevreme (rukopis nagrađen na konkursu Matice srpske, edicija „Prva knjiga“, 2019, najuži izbor za „Brankovu nagradu“ i „Matićev šal“) i Ritual pred spavanje (Sumatra izdavaštvo, 2022, najuži izbor za „Milicu Stojadinović Srpkinju“ i „Lenkin prsten“). Pesme su joj prevođene na nemački, francuski, španski, italijanski, slovenački i mađarski jezik. Sarađuje kao izvršna urednica sa izdavačkom kućom Treći Trg.

Članica je nekoliko žirija za književne nagrade.

Živi i radi u Beogradu.

Odgovorite na komentar