Marina Cvetajeva je jedno od najznačajnijih imena ruske poezije u prvoj polovini dvadesetog veka, zajedno sa Anom Ahmatovom, Majakovskim, Pasternakom i drugima. Dvojezično izdanje izabranih pesama pod nazivom “Dva crna sjaja” koje je priredila i prevela Nađa Parandilović, donosi kako njene pesme iz najranijeg perioda, tako i nešto kasnije, ali ne uključujući period njenog boravka u Češkoj i Francuskoj, kada su nastale neke od njenih najpoznatijih poema. Takav izbor pesama onemogućava ponavljanje, donosi nešto novo čitaocima i proučavaocima dela Marine Cvetajeve i predstavlja zanimljiv događaj na izdavačkoj sceni. Knjigu “Dva crna sjaja” objavila je izdavačka kuća “Sumatra” 2023. godine, u ediciji “Džemper za vinograd”.
MLADOST
1.
Mladosti moja! Čudna, van mene
Mladosti! Čizmo bez svog para!
Zamućene oči upaljene,
Istrgnuti listu kalendara.
Ništa od dobara ti prolaznih
Nije uzela sanjiva Muza.
Mladosti moja! – Ah, ne dolazi! –
Bila si moj teret, moja suza.
Po noći si u češalj šaptala,
Po noći si oštrila ti strele.
Plemenitost me tvoja navela
Da plaćam za tuđe grehe smele.
Skiptar sam ti vratila pre roka –
Šta je duša – od gozbe do proje!
Mladosti moja! Muko žestoka –
Mladosti! Krpo crvene boje!
2.
Za tren od laste – do veštice zle!
Mladosti! Rastajemo se dan pre…
Hajde da stojim s tobom na vetru!
Sumorna moja! Uteši sestru!
Blesni pokretom jarke suknjice,
Mladosti moja! Ti, golubice
Sumorna! Dušu moju razreši!
Mladosti moja! Raduj se, pleši!
Zategni grlo azurnom svilom,
Nestašna moja! Dosta je bilo
Šale sa tobom! – Pleši sad, raspali –
Zbogom, zlato, ćilibru moj mali!
Imam želju za dodirom blagim,
Da s tobom se rastanem ko s dragim.
Dugo si mi bila u grudima –
Mladosti moja! – Idi drugima!
NOĆI BEZ VOLJENOGA – I NOĆI…
Noći bez voljenoga – i noći
S nevoljenim, i zvezdane oči
Iznad vrele glave, u samoći
Ruke što se prostiru za Onim –
Kog ne beše – niti će se zbiti,
Kog ne može – i kog mora biti.
I suza dečaka na junaku,
I suza junaka na dečaku,
I stena na grudima nemoćnim
Onog što mora dole – sirot…
Znam sve što je bilo i što biće,
I znam celu gluvonemu tajnu,
Koja se na tamnom, na nemuštom
Jeziku ljudskom zove – Život.
NEMA TE – NE JEDEM
Nema te – ne jedem;
Slast hleba – bleda.
Sve je što dotaknem
Trošno ko kreda.
…Hleb si mi bio,
I sneg si bio.
Sneg nije beo,
Hleb nije mio.
