Nesvakidašnja zbirka pesama nedovoljno poznatog autora Marka Poropatića potvrđuje (više nego ijedna savremena pesnička knjiga, objavljena poslednjih godina na našem jeziku) neke od postavki čuvenog „teoretičara poetske mašte“ Gastona Bašlara iskazane u kultnoj knjizi „Poetika prostora“. Autor na izuzetno uspeo način dočarava intimne slike povezujući introspekciju sa sećanjima vezanim za određene prostore. Takođe, svaki njegov izlazak iz sebe, iz samoće, iz uskogrudosti – povezan je sa izlaskom iz sobe i pokušajima da se nešto (drugi, ili mir, ili spoznaja) pronađe u neomeđenim prostorima izvan zaštićujućih granica. Iako stišana i zagledana unutra, knjiga nije lišena strasti (koja nikada ne manjka umetničkim prirodama), ali je posve lišena patetike, poze i mistifikacije. Narativnost prisutna u većini pesama ograničena je izbrušenim stilom, koji ne dozvoljava raspričanost i umesto nje nudi slike velike umetničke snage.
UNUTRAŠNJE DEPONIJE
Gosti dolaze u moju sobu. Sa usana
Teku vokali. Teško je razlikovati
Dijaloge od monologa. Otvaramo
Unutrašnje prtljage. Na stolu će
Ostati raskoš detalja koji traju
Do jutra, u pepeljari groblje
Opušaka. Naši putevi vode
Do prodavnice koja radi celu noć.
Mogli smo da odemo negde daleko,
Ali evo nas na putu ka dućanu. Korak
Po korak i koračamo kroz detinjstvo.
Da li i ti osećaš da je grč rastanka
Ušao u nas odavno. I ne izlazi
Nikako ne izlazi. Loši smo roditelji
Deci u nama.
VEGETARIJANSKI PONEDELJAK
Otkrivaš mi kako da se oslobodim
Obamrlosti tela i misli koje otvaraju
Vrata zvana bekstvo. Sve to radiš
Virtuelno. Plan je prastar i zdrav,
Ali okrutan prema onima koji oklevaju.
Sve oko mene je hrana za nekoga. I beton
Grizu godine. Tramvajska je sirena
Probušila tišinu, najavila kraj
Podnevne runde. Skelet moje pesme
Traži meso.
Kroz prozor ulazi prvi mrak. Nehotice
Saznajem nove vesti koje mi deluju
Kao stare. Decembar, sklupčan pod
Prozorom, miruje, čeka svoj red.
Osvetljeni prozori, knjiga rastvorena
Na stolu, zagrizena jabuka:
Posmatram svet zaustavljen u spokoju.
O KONFLIKTIMA
Postoji čas kada možeš da ugasiš
Požar, da se umoriš od sebe,
Ponoviš gradivo koje si davno
Naučio. Kasnije mir želi da
Ispari. Glagoli brižljivo rade
Svoj posao. Oči su na drugome,
Drugi je vuk, vid ti pojede mrak.
I trčiš, celu noć trčiš unazad.
TEHNIKE IŠČEZNUĆA
Bićemo turisti u nekom dalekom gradu,
Egzotičnom i drevnom. Na obali mora
Proučavaćemo njegov rodoslov. Jednom
Ćemo nestati iz sopstvenih života.
Hipnotisaće nas ulice okupane bojama,
Postaćemo darežljivi preko svake
Mere, daćemo oduška zanosu.
Ako počne pljusak, garsonjera će nas
Držati na okupu. Imaćemo poverenja
U Božiju maštovitost. Nedostajaćemo
Jedino našim adresama. Kada rešimo
Da im se vratimo donećemo suvenire
Koji liče na nas.
SPEKTAKL
Stan se iznova navikava na mene.
Dugo ga trošim i renoviram.
Dočekuju me otisci u talogu prašine.
Parket je go, sa policama sam na ti.
Pod prozorom je brisan prostor za
Intimne razgovore. Praznim kofere,
Prljave stvari isterujem na čistinu.
Soba je svedok mojih snova. Otvaram
Usta laptopa, slušam glasove, listam
Jutjub, dezinfikujem prošlost. Stan
Prepoznaje moju senku koja paradira
Po zidovima. Imam ideju kako
Da se oslobodim viškova i budem
Mobilan poput vazduha, ali gnev
Se potkrada između redova. Sada
Muzika dobija smisao, ili je to samo
Obmana glasova. Pokreti ruku i nogu
Liče na ples. Noćas od samoće pravim
Spektakl.
DRUGA PESMA IZ SOBE
Soba u kojoj sam napisao prvu pesmu
Malo toga objašnjava, retko joj se
Vraćam, u njoj su tragovi svih onih
Koji su kroz nju prošli; ona prosto
Postoji poput druge pesme koju u njoj
Pišem. Decenije su prošle, moja ruka
Ponavlja iste pokrete za istim stolom.
Mastilo ne služi za kapitulaciju,
Uči me poezija. Cepanice bacam
Iza rešetaka. Grudve papira spuštam
Na plamen. Kaminu, kao ni poeziji,
Ne sme da fali vatra.
Marko Poropatić (1984, Beograd) završio je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Član je Udruženja književnika Srbije. Objavio je zbirke pesama: Ispovesti (2011), Iskre i Ponori (2014), Staklene maske (2020) i Ukratko (2023). Pesme su mu objavljivane u zbornicima, književnim časopisima i na internet portalima. Zastupljen je u nekoliko antologija. Prevođen na mađarski jezik. Dobitnik je više nagrada za poeziju, uključujući i Nagradu „Milutin Bojić“ za 2019. godinu. Živi u Beogradu.
U postu su korišćene slike Žan-Eduar Vijara (Jean-Édouard Vuillard).