Nesvakidašnja zbirka pesama nedovoljno poznatog autora Marka Poropatića potvrđuje (više nego ijedna savremena pesnička knjiga, objavljena poslednjih godina na našem jeziku) neke od postavki čuvenog „teoretičara poetske mašte“ Gastona Bašlara iskazane u kultnoj knjizi „Poetika prostora“. Autor na izuzetno uspeo način dočarava intimne slike povezujući introspekciju sa sećanjima vezanim za određene prostore. Takođe, svaki njegov izlazak iz sebe, iz samoće, iz uskogrudosti – povezan je sa izlaskom iz sobe i pokušajima da se nešto (drugi, ili mir, ili spoznaja) pronađe u neomeđenim prostorima izvan zaštićujućih granica. Iako stišana i zagledana unutra, knjiga nije lišena strasti (koja nikada ne manjka umetničkim prirodama), ali je posve lišena patetike, poze i mistifikacije. Narativnost prisutna u većini pesama ograničena je izbrušenim stilom, koji ne dozvoljava raspričanost i umesto nje nudi slike velike umetničke snage.