Promena medijuma i kreativnost u transkripciji (3) (“Estetika, transkripcija, remiks”)

U trećem delu ciklusa “Estetika, transkripcija, remiks” Dušan Milenković analizira šta tačno podrazumeva činjenicu da transkripcija predstavlja prilagođavanje jedne kompozicije za drugi medijum (drugačiji instrument ili grupu instrumenata). Šta autor transkripcije zaista čini kada pokušava da prilagodi “muzički sadržaj” jedne kompozicije novom instrumentu, ostajući joj “veran” u tom poslu? Drugim rečima, gde prestaje kreativna, vešta promena sadržaja originalne kompozicije (kako bi transkripcija zvučala što je bolje moguće na novim instrumentima), a počinju (suviše) slobodni stvaralački uzleti autora transkripcije?