Marko Poropatić na promociji zbirke “Ukratko” priznaje da je ova knjiga drugačija od njegovih prethodnih zbirki, upravo zato što je okrenuta „ka unutra“, introspektivnija, intimnija, stišanija – kako već dolikuje stanjima u kojima se preispituje unutarnji život. No, ona zbog toga nije i zatvorenija, čitaocu je dozvoljeno da ga prati, jer se taj unutarnji život reflektuje na spoljašnju sferu, pa njegov duh bira sitnice koje će uveličati lupom i tako od njih sagraditi vernu sliku sakrivenog sveta. Ta mapa, iscrtana od sitnica, služi za komunikaciju ne samo sa zainteresovanim Drugim, već i kao vrsta ogledala, pred koje se izlazi sa spremnim savetima (uglavnom o tome kako se pristupa stvaralačkom činu): Treba pronaći idealan položaj tela / i dobar odnos između istine i laži („Lajtmotiv: dileme“). Beleži se na taj način i nešto što se uvuklo u pesmu, možda i netraženo – a to je svest o nemogućnosti potpunog bežanja iz prostora laži.