“‘Fontana ludih’ je vrhunac Rišoovog proznog opusa. Atmosfera knjige bliska je gotskom romanu, a današnji čitalac svakako bi je uporedio s filmovima Bele Tara i Dejvida Linča. Njena je najveća vrednost u opisima surovog francuskog juga i Rišoove rodne oblasti, Konta (Le Comtat). Bez obzira na kratkotrajnu slavu, autor, koji je objavio još nekoliko važnih romana i zbirki fragmenata, ostao je neprepoznat i zaboravljen u Francuskoj. Umro je 1968, nedugo pošto je napisao testamentarni, samoironični pamflet, ‘Nisam mrtav’ (‘Je ne suis pas mort’, 1965).
Neobična sudbina za autora knjige ‘Bol’, za koju je Alber Kami rekao: ‘Pročitao sam je nadušak u toku jedne noći i shvatio da treba da postanem pisac.'” (iz beleške prevodioca Bojana Savića Ostojića)