Nedavno je izašla iz štampe druga zbirka pesama Jadranke Milenković pod nazivom “Nisam sreda”. Zbirku je objavila izdavačka kuća Presing izdavaštvo iz Mladenovca, u ediciji PRISUSTVA; urednik je Predrag Milojević.
Predstavljamo nekoliko pesama iz nove zbirke.
TIK
jednog se dana
probudio kao stranac
začuđen rasporedom nameštaja
u sopstvenoj sobi
ništa nije bilo
na očekivanom mestu
izašao je po cigarete
iako nije pušio
lica na ulici bila su čudna i lepa
uprkos ožiljcima starosti tegobi
stao je ispred izloga radnje
za popravljanje satova
i dugo držao obe ruke na staklu
tik tak tik tak tik tak
mislio je o tome koliko ljudi ima
koje nikada neće sresti
i neće videti dno okeana
ni atlantidu
i kako nije rekao šta je želeo reći
jedini put kad je to bilo važno
zupčanik se okretao
a izlog bio prepun prašine
kao da ga stolećima
nije takla ruka
tik tak tik tak tik tak
mislio je kako je uvek prednjačio
u ostavljanju
da ne bude ostavljen
u vređanju
da ne bude vređan
i kako je verovao da je bog
na njega lično
naročito kivan
zato nikad nigde nije bio
u pravo vreme
uvek prekasno ili suviše rano
kao u izlogu pokvarenih satova
tik tak tik tak tik tak
nikako da pronađe ritam
sopstvenog tela i tuđih tela
svi brodovi su otišli
jer nije bio na doku
potonuli su oni koje je čekao
da se vrate
falilo mu je neko godišnje doba
između proleća i leta
umoran od života nespreman na smrt
prijemnik za pogrešne signale
prorok u tuđim crkvama
jednom je bilo važno da nešto kaže
a nije rekao
tik tak tik tak tik tak
toga jutra su ljudi
bez razloga
bili čudno lepi
hteo je da se vrati u sobu
ali ruke ostadoše na staklima
ruke i telo
oči i obrve
u izlogu radnje za popravljanje satova
te senka sama krenu kući
ali ni kuće više ne beše
tik
tak
tik
tak
tik
tak
GOLOTINJA
Meni se rugaju kad pevaju
O onom čudaku što traži
Tajni smisao Stounhendža
Meni se rugaju znam to
I kažu prestani više s tim
Daj malo golotinje
Nemira izgladnelih tela
Prestani više s tim kažu
Nama je dosta tvojih variranja
Priče o dve hiljade godina samoće
O senkama na vodi
O ćutanjima statua
Dosta nam je tih sumornih priča
Ta stara groblja ostavi na miru
Pokojne i njima verne
A i one neverne živima
Daj malo da vidimo prekrasna tela
Ostavi na miru ta tiha pusta groblja
Priče o ratu i gubljenju smisla reči
Kao što su mir ideja junak domovina
Napravi prolaz u sebi za mnoštvo slika
Ta tiha strašna groblja ostavi na miru
Mrtvi ionako ne znaju šta se zbiva
Koje je vreme je li noć dan ili ničeg više nema
Proterani su iz zavičaja
Sad su konačno svi jednaki bez briga
Ne znaju mrtvi šta se zbiva
I bolje je tako
Daj malo nagote samo je drhtaj važan
Noću ili u zoru u doba stišanog svetla
Sveta umorenog javom
Umornog od mnogo više no dve hiljade
Godina sablasne samoće
Prestani više i daj golo rame
Neki pregib toplog tela
Znaš da bolje je tako
Daj malo golotinje
Šta ti znaš o Stounhendžu
PLAVA TRAVA
kad ja sanjam
ranjavam
naizgled mirno legnem
zatvorim oči ćutim
tako sat vremena i duže
i zaspim pa nekog sanjam
ujutro ga sve boli
mrgodno ćuti
hladne obloge stavlja
kad ja sanjavam
ranjam
on boluje u ranama ljutim
ja mu kažem
ne ori drumove
a on meni
ne gazi oranje
ja tako namerno sanjam
kog hoću i kad hoću
i plavog slona i plavog zeca
i plavu travu zaborava
trava odmah uvene
slon i zec se još drže
ranjeni
ranjeni a ravnodušni
kad ja sanjam
mrtve ptice padaju
odozdo nagore
sprema se najezda skakavaca
cele zime nema snega
irvasi jedu deda mraza
nedosanjani beže u panici
molitve sriču za zaštitu
od slučajnog upada u moj san
daju priloge u crkvama
oblače odoru siromaha
da ih ne vidim
da ih ne zapamtim
da ih u san svoj ne uvučem
kad sanjavam
ranjam
kog hoću i kad hoću
trava oko kuće polegla
pravi se da je nema
mačak šepa
na prednju desnu šapu
mora da je noćas
bio u mom snu
Ukoliko ste zainteresovani za knjigu, možete nas kontaktirati na prejakarec@gmail.com za više informacija, a možete se obratiti i Jadranki preko njene Facebook stranice.
